citajte o - muzej savremene umetnosti
  home        pretraga
citajte o - muzej savremene umetnosti
  izložbeni katalozi
  knjige
  periodika
  hemeroteka
  fotodokumentacija
  neknjižna građa
  strane knjige
citajte o - muzej savremene umetnosti

Ukoliko vam se sken ne otvara u desnom prozoru, potrebno je da radi boljeg pregledanja gradje u Acrobat Reader-u podesite sledeće:
Edit->
Preferences->
Internet
- ovde treba da bude čekirana opcija Display PDF in browser

SAVA ŠUMANOVIĆ
1896-1942



  facebook citajte o

SAVA ŠUMANOVIĆ je rođen 22. januara 1896. u Vinkovcima u imućnoj građanskoj porodici, Perside i Milutina Šumanovića. Posle ranog očevog penzionisanja 1900. porodica se vraća u Šid, gde Sava pohađa osnovnu školu.

1906–1914
Upisuje Realnu gimnaziju u Zemunu. Crtanje mu predaje profesor Isidor Jung. Kod istog profesora pohađa i privatne časove na kojima se upoznaje sa impresionističkim načinom slikanja, umetnošću Sezana i Van Goga. Druguje sa Slavkom Vorkapićem. Leta provodi u Šidu i Gracu. Gimnaziju završava 1914.

1914–1918
Polaže prijemni ispit i upisuje Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu. U klasi je profesora Otona Ivekovića i Menci Klement Crnčića. Druži se i prijatelj je sa Marijanom Trepšeom, Đurom Tiljkom, Milanom Štajnerom, Hinkom Junom, Srećkom Sabljakom. Prvi put grupno izlaže na Školskoj izložbi 1916. Samostalno (sa B. Carom) u Ulrihovom salonu 1918. Iste godine završava školu i iznajmljuje atelje u Šubićevoj 8a.

1919–1920
Slika sa Milanom Štajnerom. Druži se i sarađuje sa Antnom Brankom Šimićem. Priprema skice i velika platna za Narodno kazalište. Izveo scenografiju za Don Žuana V. A. Mocarta (premijera 1. juna 1920). Radi ilustracije, opremu knjiga, nekoliko grafika. Intenzivno slika. Priređuje drugu samostalnu izložbu u Zagrebu. Doživljava uspeh kod kritike i otkup. Stimulisan uspehom i očevom podrškom, septembra 1920. odlazi u Pariz. Stanuje u Rue Bréa 15. Prvih meseci intenzivno crta i slika, obilazi muzeje i galerije, upoznaje umetnički Pariz.

1921–1925
Pohađa atelje Andre Lota. Jedan je od najboljih đaka. Intenzivno radi. Sa velikim oduševljenjem i brojnim slikama vraća se u Zagreb, gde priređuje samostalnu izložbu za koju je napisao predgovor. Doživljava neuspeh kod publike i nerazumevanje jednog dela stručnjaka kojima je kubizam i postkubizam nepoznat i stran. Satisfakciju dobija od eminentnih kritičara Antuna Branka Šimića, Rastka Petrovića, Ljubomira Micića, Pjera Križanića. Zakupljuje prostorije u Prilazu 49, mađutim malo slika. Izlaže na Proljetnim salonima i V jugoslovenskoj umetničkoj izložbi. Kraće vreme (1922) je u državnoj službi u zvanju bibliotekara Muzeja za umjetnost i obrt. Objavljuje u Književniku 1924. tekstove Slikar o slikarstvu i Zašto volim Pusenovo slikarstvo u kojima objašnjava svoj slikarski stav.

1925–1928
Krajem maja odlazi drugi put u Pariz. Zakupljuje atelje u Rue Danwil 5. Crta po Lotovim sugestijama ali retko odlazi u njegov atelje. Izlaže na Salon des Independants i Salon d` Automne. Sa Jesenjeg salona 1926. francuska vlada otkupljuje sliku Akt. U kritikama ga zapažaju Florent Fels, Jacques Guenne, Georges Turpin. Prilikom preuređenja kafane La Coupole pozvan je da naslika dve kompozicije na stubovima koje su sačuvane. Za Salon des Independant 1927. intenzivno slika kompoziciju Pijani brod. Kritika pozitivno ocenjuje delo, ali su usmeni komentari oprečni. Negativne primedbe utiču na već oslabljenu psihičku stabilnost umetnika, tako da februara 1928. doživljava nervni slom. Posle kraćeg lečenja napušta Pariz. Brzo se oporavlja u Šidu i slika. Nastaju brojni pejzaži koje sa delima nastalim u Parizu 1927. i 1928. izlaže na Novom univerzitetu u Beogradu. Izložba je odlično prihvaćena. Zdravstveno stanje se poboljšava, tako da se oktobra vraća u Pariz.

1929–1930
Adaptira atelje u Rue Denfert – Rochereau. Slika cikluse aktova i pejzaža Pariza, Orsay-a, Aarcenilles-a. Posle uspeha 1927. cenjen je i pozivan. Upoznaje mnoge umetnike Pariza, prijateljuje sa Pascinom. Međutim, nervna napetost traje i dalje. Nakon nesporazuma sa žirijem i neizlaganja na Jesenjem salonu, zdravlje mu se naglo pogoršava. Marta 1930. zauvek napušta Francusku.

1930–1932
Vraća se u Šid. Teško oboleo leči se tri meseca, zatim dve godine na klinikama u Beogradu.

1932–1939
Ponovo je u Šidu koji gotovo ne napušta do smrti. Izolovan od spoljnjeg sveta mirno živi u rodnoj kući na selu i vraća se slikarstvu. Intenzivno radi. Slika motive iz Šida. Nastaju ciklusi Šidske ulice, Proleće u dolini Sv. Petke, Proleće u šidskim baštama, Kupačice, Aktovi.

1939
Posećuje izložbu Savremenog francuskog slikarstva u Beogradu i odlučuje se na šestu samostalnu izložbu koju otvara septembra na Novom univerzitetu. Izložba sa neuobičajeno velikim brojem od 410 slika bila je izuzetan likovni događaj. Priznanje kritike, velika poseta, prodaja iznad očekivanja su krunisale povratak izolovanog slikara i potvrdile ga kao jednog od najvećih jugoslovenskih umetnika.

1940–1942
Pozvan je na vojnu vežbu krajem januara 1941. u Osijek. Dodeljen je radničkom bataljonu u svojstvu crtača. Po izbijanju rata i kapitulaciji Jugoslavije, bataljon se u Tuzli predaje Nemcima. Kraće vreme je u vojnom logoru. Otpušten kući 19. aprila. Usporenim tempom i dalje slika ustaljene motive – šidske pejzaže, kompozicije sa aktovima, beračice, portrete. Uhapšen 28. avgusta 1942. i kao taoc streljan u noći između 29. i 30. avgusta od ustaša u Sremskoj Mitrovici.

1952
Majka poklanja dela Save Šumanovića i dve reprezentativne zgrade za memorijalni muzej. Galerija Save Šumanovića je otvorena u Šidu 21. septembra. Poseduje fond od 417 dela, 356 uljanih slika i 61 delo na papiru – crteža, akvarela i pastela.

1958
Avala film iz Beograda snima dokumentarni film o Savi Šumanoviću – Putevi u režiji i po scenariju Aleksandra Petrovića i umetničkog snimatelja Nikole Majdaka.

1960
Publikovana monografija Save Šumanovića koju je napisao Dimitrije Bašićević u izdanju Društva historičara umjetnosti, Zagreb.

1962
Osnovan Memorijal Save Šumanovića u Šidu. Priređena komemorativna izložba povodom dvadesetogodišnjice smrti u Kulturnom centru u Beogradu. Izbor radova (66) i predgovor kataloga Momčilo Stevanović.


Biografija preuzeta iz: Radmila Matić, Biografija, u: Sava Šumanović 1896–1942. retrospektivna izložba, Muzej savremene umetnosti, Beograd, april–jun 1984. str.51–52


citajte o - sumanovic