citajte o - muzej savremene umetnosti
  home        pretraga
citajte o - muzej savremene umetnosti
  izložbeni katalozi
  knjige
  periodika
  hemeroteka
  fotodokumentacija
  neknjižna građa
  strane knjige
citajte o - muzej savremene umetnosti

Ukoliko vam se sken ne otvara u desnom prozoru, potrebno je da radi boljeg pregledanja gradje u Acrobat Reader-u podesite sledeće:
Edit->
Preferences->
Internet
- ovde treba da bude čekirana opcija Display PDF in browser

MUZEJ SAVREMENE
UMETNOSTI



  facebook citajte o

citajte o - muzej savremene umetnosti

1948.
- Raspisan prvi (uži) konkurs za zgradu Moderne galerije na levoj obali reke Save. Prvu nagradu na konkursu su dobili arhitekti Edvard Ravnikar i Veljko Kauzlarić. Druga nagrada pripala je arhitekti Branku Petričiću. Projekat nije realizovan.

1951-1954.
- Predsednici Saveta za nauku i kulturu FNR Jugoslavije i Saveta za prosvetu, nauku i kulturu NR Srbije (predsednica Mitra Mitrović) započinju prve konsultacije o formiranju Moderne galerije.
- Predloženo je više postojećih zgrada u Beogradu za buduću Modernu galeriju. Nijedan predlog nije usvojen.
- Izvršno veće NR Srbije saglasilo se sa odlukom Saveta za nauku i kulturu o početku organizovanja rada na osnivanju Moderne galerije.
- Stručna komisija Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije je vršila otkupe dela u nameri da ih ustupi budućoj Modernoj galeriji. U tom periodu fond dela broji 200 eksponata. Dela su privremeno ustupljena na revers raznim kulturnim ustanovama u Beogradu i unutrašnjosti. Ovakva saradnja uspostavljena je i sa Sekretarijatom za prosvetu i kulturu NO grada Beograda.

1954.
- Savet za prosvetu, nauku i kulturu NR Srbije (odsek za kulturu) sprovodi pismenu anketu umetnika i stručnih organizacija o potrebi osnivanja Moderne galerije. Neki od učesnika bili su Svetozar Radojčić šef katedre za istoriju umetnosti, Sreten Stojanović rektor Akademije likovnih umetnosti, Nada Andrejević Kun predsednica Srpskog muzejskog društva, Oto Bihalji Merin književnik, Branko Šotra rektor Akademije primenjenih umetnosti, Udruženje likovnih umetnika Srbije kao i slikari Petar Lubarda, Milo Milunović, Đorđe Andrejević Kun, Predrag Milosavljević, Milan Konjović, Marko Čelebonović, Miloje Nikolajević. Svi anketirani podržali su ideju o osnivanju Moderne galerije.

1955.
-Savet za prosvetu i kulturu NR Srbije doneo je rešenje da se imenuje Odbor Moderne galerije sastavljen od stručnjaka i javnih ličnosti, koji bi radio na definisanju koncepcije buduće galerije. Odbor su činili: Stanka Veselinov predsednica, Miodrag B. Protić sekretar, Veljko Petrović, Oto Bihalji Merin, Milo Milunović koji je zbog obaveza odustao, Đorđe Andrejević Kun, Svetozar Radojčić, Predrag Milosavljević, Stevan Bodnarov, Dobrica Ćosić, Vlado Mađarić i Aleksa Čelebonović. Odboru je postavljeno nekoliko zadataka kao što su: izrada plana o postavci Galerije; proučavanje organizacija sličnih ustanova u svetu i izrada plana za organizaciju Moderne galerije; predlog adekvatne zgrade (posojeće koja bi se adaptirala ili skiciranje nove koju bi trebalo sagraditi); Otkup najznačajnijih dela sa tekućih izložbi sredstvima Saveta NR Srbije.
- Posle dvogodišnjeg rada Odbor je izneo koncept za osnivanje Moderne galerije. Konstatovano je da u zemlji ne postoji galerija jugoslovenske umetnosti, zbog čega bi Moderna galerija trebala da prikaže celokupan razvoj umetnosti sa jugoslovenskog umetničkog prostora od 1900. do danas. Pored navedenog Galerija treba da ima funkciju naučne i prosvetne ustanove, čuvara umetničkog blaga, kao i političku funkciju koja bi se odnosila na međurepubličku i međunarodnu saradnju. Namera je bila da buduća Galerija postane centar jugoslovenskog i evropskog umetničkog života.
- Savet za prosvetu i kulturu NR Srbije i Savet za prosvetu i kulturu NO Grada Beograda prihvatio je koncepciju Odbora Galerije.
- Odbor je odlučio da započne da prikuplja i grupiše dela za buduću postavku savremene jugoslovenske umetnosti u Modernoj galeriji. O pitanjima slovenačke i hrvatske umetnosti konsultovani su dr. France Stele profesor Univerziteta u Ljubljani, dr. Grga Gamulin i dr. Ljubo Babić profesori Univerziteta u Zagrebu.

1958.
- 17. juna Rešenjem Saveta za kulturu Narodnog odbora grada Beograda doneta je odluka o osnivanju Moderne galerije.

1959.
- Galerija započinje pripremni rad u privremenim prostorijama u potkrovlju na Obilićevom vencu br. 5 . Miodrag B. Protić imenovan je za upravnika.
- Na osnovu načelne odluke Izvršnog veća NR Srbije, Savet za kulturu osnovao je Odbor za izradu programa izgradnje Moderne galerije. Članovi odbora su bili: Milorad Panić Surep predsednik, arhitekti Branko Petričić, Oliver Minić, Stanko Mandić, slikari Momčilo Stevanović i Peđa Milosavljević, vajar Risto Stijović i Miodrag B. Protić upravnik Galerije.
- Krajem godine Odbor raspisuje konkurs za izradu idejnog rešenja zgrade i imenuje žiri u sastavu: Miodrag Panić Surep, Branko Petričić, Oliver Minić, Stanko Mandić, Dušan Milenković, Đorđe Krekić, Predrag Milosavljević, Momčilo Stefanović, Miodrag B. Protić.

1960.
- Rezultati konkursa su objavljeni 25. januara 1960 godine. Na konkursu za izradu idejnog rešenja zgrade prijavilo se 18 radova. Prvu nagradu je dobio projekat arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Druga nagada pripala je arhitektima Risti Šekerinskom i studentu arhitekture Petru Pavliću. Treća nagrada nije dodeljena. Žiri je odlučio da otkupi nekoliko projekata. Prvi otkup pripao je arhitektima Slobodanu Mihajloviću i Draganu Raspopoviću, drugi arhitektima Prvoslavu Jankoviću, Aleksandru Stijepanoviću i Božidaru Jankoviću i treći arhitekti Aleksandru Ljahinickom. Van konkursa otkupljen je i rad ljubljanskih arhitekata Janeza Lajovica, Stanka Kristla, Majde Dobrovec, Marijane Vidmar.
- Radovi na izgradnji zgrade trajali su od 1960. do 1965. godine. Pripreme za izgradnju bile su usporene menjanjem prvobitne lokacije koja je bila ustanovljena na levoj novobeogradskoj obali ušća Save u Dunav, na rubu magistrale, preko puta zgrade Centralnog komiteta. Nova lokacija Galerije pomerena je ka samom ušću Save u Dunav, odmičući se od magistrale i zgrade CK.
- Investitor izgradnje zgrade bilo je Izvršno veće SR Srbije; Urbanističku razradu je ustanovio Urbanistički zavod Beograda (dipl. arh. Milutin Glavički); Na organizaciji izvođenja radova i izradi projekta učestvovala je Direkcija za izgradnju Novog Beograda; Investiciono-tehničku dokumentaciju izradio je Projektni biro građevinskog preduzeća "Rad"; Odgovorni projejktanti za građevinske i građevinsko-zanatske radove bili su dipl.arh. Ivan Antić i dipl. arh. Ivanka Raspopović, a za statički proračun dipl.ing. Edmund Balgač. Enterijer su projektovali dipl. arh. Ivan Antić, dipl. arh. Ivanka Raspopović i dipl. arh Toma Đorđević; Izvođač radova bilo je Građevinsko preduzeće "7. juli".
- Formiraju se muzejske zbirke, nabavlja se dokumentacija, studira postavka. Programiraju se dugoročni zadaci Muzeja, postepeno se izgrađuje njegova organizacija. Izvršena je klasifikacija dela po vrednosti.
- Narodni odbor grada Beograda osnovao je pri Modernoj galeriji u Beogradu Oktobarski salon kao stalnu manifestaciju koja će svakog 20. oktobra u čast godišnjice oslobađanja Beograda organizovati reprezentativnu izložbu dostignuća likovne umetnosti u Narodnoj Republici Srbiji.
- Moderna galerija je primila od Narodnog odbora grada Beograda novu izložbenu prostoriju u Parijskoj ulici br. 14 pod nazivom Salon Moderne galerije.

1961.
- 11. maja otvoren je Salon Moderne galerije, danas Salon Muzeja savremene umetnosti, sa izložbom Nedeljka Gvozdenovića. Salon je imao stalni program i određenu koncepciju.

1962.
- Završeni su grubi građevinski radovi i zgrada Moderne galerije stavljena je pod krov.
- Usvojen je Pravilnik Salona Modene galerije.
- Otkupljena su kapitalna dela među kojima 7 ulja Nadežde Petrović, Pijana Lađa Save Šumanovića, Pejzaži Riharda Jakopiča, dela Jovana Bijelića, Ignjata Joba i drugih jugoslovenskih umetnika.

1963- 1964.
- U saradnji sa arhitektima razrađeno je pitanje opremanja enterijera, depoa i radionica.
- U Zagrebu je otvorena izložba Savremena srpska umetnost – posleratni period. Izložba je bila prilika da se prikaže deo buduće postavke Moderne galerije.

1965.
- Usvajanjem rešenja Saveta Moderne galerije od 22. marta 1965. uz odobrenje Skuštine grada, naziv Moderne galerije promenjen je u Muzej savremene umetnosti.
- Muzej savremene umetnosti je otvoren 20. oktobara u 10 h. Svečani govor su održali Miodrag B. Protić upravnik i Branko Pešić predsednik Skupštine grada Beograda. Između ostalih ceremoniji su prisustvovali i Aleksandar Ranković, Jovan Veselinov, Blaža Jovanović, Mijalko Todorović, Dušan Petrović, Koča Popović, Dragi Stamenković, Milojko Drulović, Vojin Lukić, i dr.
- Dodeljena je Oktobarska nagrada za najbolja dostignuća iz oblasti arhitekture Ivanu Antiću i Ivanki Raspopović za realizaciju zgrade Muzeja savremene umetnosti. (Žiri u sastavu: arhitekte Stanko Mandić, Ivo Kurtović, Bogdan Bogdanović, Milorad Macura i Josip Svoboda).
- Na dan otvaranja Muzej broji oko 3 000 dela (slika, tapiserija, skulptura, obijekata, crteža, grafika).
- Prva prikazana izložba u prostoru Muzeja (oktobar/decembar) je Jugoslovenska grafika XX veka.
- Prva inostrana izložba u Muzeju savremene umetnosti bila je Vizije Danteovog "Pakla" – crteži 1965, sovijetskog umetika Ernsta Neizvestnog.
- Štampana je monografija o Muzeju savremene umetnosti, knjigu uredio Miodrag B. Protić u saradnji sa stručnim kolegijumom.


Izvori:
1. Istorijat rada na osnivanju Moderne galerije, Savet za prosvetu i kulturu NR Srbije, br. 12874 od 19.11.1954.
2. Miodrag B. Protić, Istorijat Muzeja savremene umetnosti u: Vodič MSUB, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1965, str.18-19.
3. Referat o radu Odbora Moderne galerije i zaključci po pitanju osnivanja Moderne galerije, Dokumentacija MSUB
4. Izveštaji o radu Moderne galerije 1960-1965. godine, MSUB, Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSUB
5. Deset godina Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1965-1975, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1975.
6. Oliver Minić, Moderna galerija u Beogradu, Arhitektura i urbanizam br. 16, God. III, 1962.
7. Ljiljana Blagojević, „Političke kulture“ u: Novi Beograd : Osporeni modernizam, Zavod za udžbenike, Arhitektonski fakultet, Zavod za zaštitu spomenika, Beograd, 2007, str. 232-240
8. Milan Popadić, Arhitektura Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Nasleđe br. 10, Beograd, 2009, Str. 159-178.


citajte o - muzej savremene umetnosti